Gradinja

Gradinja ( en cirílico serbio : Градиња ) o Gradihna ( Градихна ; fl. 1125–46) fue el gobernante de Duklja , ya sea de 1131 a 1142 o de 1135 a 1146. Gradinja es una de las muchas personas (junto con Branislav, Gojislav, Georgije y Grubeša, entre otros) mencionadas únicamente en la Crónica del Sacerdote de Duklja (CPD), que no se encuentra en las fuentes bizantinas como los demás gobernantes y miembros de la realeza serbia. ^[²^] Gradinja era hijo del príncipe de Duklja, Branislav , y hermano de Grubeša , el anterior gobernante (r. 1118–25). ^[³^]

Hacia 1125, Gradinja, rival de Đorđe , contrajo matrimonio en Raška ( Gran Principado de Serbia ), con la "intención de recuperar el poder", según Mavro Orbini . ^{[ 4 ]} Tras la segunda guerra con los bizantinos, en la que el rey Đorđe fue derrotado y encarcelado en la fortaleza de Oblik , los bizantinos nombraron a Gradinja gobernante de Duklja, para que gobernara como vasallo. Según el CPD, Gradinja era gentil, dócil, compasivo y protector de las viudas y los pobres. El poder y la extensión territorial de Duklja disminuyeron considerablemente durante su reinado. ^{[ 5 ]} Su hijo Radoslav heredó el trono en 1146.

Según Gavro Škrivanić, Gradinja fue enterrado en la Iglesia de los Santos Sergio y Baco en Bojana . ^{[ 6 ]}

Véase también

Referencias

↑ Mitološki zbornik . Centar za mitološki studije Srbije. 2008. pág. 155.
^ Instituto Vizantološki 2006, p. 452
↑ Živković 2008 .
^ Instituto Vizantološki 2006, p. 458: "Око 1125. године Ђорђев противник Градихна, брат Драгихне и Драгила, оженио се у Рашкој, „у намери да поврати власт", како додатно објашњава Ма- вро Орбин."
↑ Istorijski zapisi: órgano Istoriskog instituta i Društva istoričara SR Crne Gore . Instituto Istorijski de Titogradu. 2007. pág. 336.
↑ Gavro A. Škrivanić (1959). Imenik geografskih naziva srednjovekovne Zete . pag. 35.

Fuentes

Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. Los Balcanes en la Alta Edad Media: Un estudio crítico desde el siglo VI hasta finales del siglo XII . Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. ISBN 0472081497.
Curta, Florin (2006). El sureste de Europa en la Edad Media, 500–1250 . Cambridge: Cambridge University Press.
Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum . vol. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
Живковић, Tibor (2009). Gesta Regum Sclavorum . vol. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
Živković, Tibor (2008). Forjando la unidad: Los eslavos del sur entre Oriente y Occidente 550-1150 . Belgrado: Instituto de Historia, Čigoja štampa. ISBN 9788675585732.
Jireček, Constantin (1911). Geschichte der Serben . vol. 1. Gotha: Perthes.
Instituto Vizantološki (2006). Recueil de travaux del Institut des études byzantines . Instituto.
Младен Лесковац; Александар Форишковић; Chedomir Popov (2004). Српски биографски речник . vol. 2. Будућност. pag. 768.ISBN 9788683651627. Градихна, дукљански краљ (?, друга половина XI в. — Дукља, после 1150) Познаје га само Летопис Попа Дукљанина, ко- ји у завршним поглављима описује борбе међу наследницима краља Бодина и потомцима њего- ...

[1] Mitološki zbornik . Centar za mitološki studije Srbije. 2008. pág. 155.

[2] Instituto Vizantološki 2006, p. 452

[FOOTNOTEŽivković2008-3] Živković 2008 .

[4] Instituto Vizantološki 2006, p. 458: "Око 1125. године Ђорђев противник Градихна, брат Драгихне и Драгила, оженио се у Рашкој, „у намери да поврати власт", како додатно објашњава Ма- вро Орбин."

[5] Istorijski zapisi: órgano Istoriskog instituta i Društva istoričara SR Crne Gore . Instituto Istorijski de Titogradu. 2007. pág. 336.

[Škrivanić1959-6] Gavro A. Škrivanić (1959). Imenik geografskih naziva srednjovekovne Zete . pag. 35.

[

[

[ 4 ]

[ 5 ]

[ 6 ]